Bez Hrvata nema Srbije

Još nije odgonetnuto ko je nagovorio hrvatskog premijera Zorana Milanovića da nenadano, posle šest meseci zamrznutih odnosa Beograda i Zagreba, dođe u radnu posetu Srbiji. U Beogradu se nagađa da je predsednik Ivo Josipović nagovorio svog premijera na ovaj korak, a u Zagrebu se šapuće da je to naredila EU.  Ivica Dačić je primio Zorana Milanovića u zgradi Vlade Srbije i u Titovoj palati, nekada zvanoj SIV, bez počasnog stroja garde i sviranja himni, kao da su se obojica nečeg stideli.

Nagovoreni na ovaj susret, zapravo, obojica su hteli da odrade naređeno, što je predsednik Ivo Josipović pozdravio na svoj škrt načina, a Tomislav Nikolić kritikovao, jer za njega nije bilo mesta na ovom samitu. I dok je Josipović pozvao na čekanje uslova da se dva predsednika zvanično sretnu, prvak Srbije je u mikrofone stranih novinara vikao: “Ja sam predsednik!” Neki srpski mediji su to protumačili kao ljutnji Nikolića prema Dačiću, odnosno kao povećavanje jaza između predsednika i premijera Srbije, zbog jačanja uloge predsednika vlade.

Sve ovog govori da je susret Dačić- Milanović izazvao dosta polemike, kako među velikim, tako i među malim silama. Obojica su bili diskretni i pametni. Dačić je rekao: “Prošlost ne možemo da promenimo, ali možemo da utičemo na sadašnjost i budućnost. A Milanović je poručio: “Došao sam u Beograd da vidimo možemo li bolje!”

Susret Dačića i Milanovića u Beogradu je pokazao da Srbi i Hrvati ne mogu jedni bez drugih. Ali i da Zagreb ozbiljno namerava da preuzme srpsku ulogu i postane lider u regionu. Jasno je zapravo da odnosi između Srbije i Hrvatske nisu bitni samo za dve zemlje, nego i za stabilnost čitavog regiona. Beogradu je Hrvatska potrebna kao glavni saradnik u kandidovanju za ulazak u EU. Zagrebu je Srbija neophodna za stvaranje političke stabilnosti i jačanje pozicije Hrvatske u EU.

Amerika i Nemačka koje su bore za svoj uticaj na Balkan, nude Srbiji i Hrvatskoj, čas pomirenje, a čas svađe. Srećom Hrvatska nije država koja svoj autoritett, poput okolnih malih zemalja Crne Gore, BiH i tzv. Kosova grade samo na napadanju, ruženju i rušenju svega srpskog. To što i danas par budala u Kroaciji misle da Srbi treba da ne postoje, samo je deo ustaške političke propagande. Mnogo je važnije da kao komšije Srbi i Hrvati sarađuju, jer tako mogu i da podele BiH između sebe i postanu vladari Balkana.

Do toga je, naravno, dug put jer su Srbi i Hrvati u svađi zbog brojnih nerešenih problema. Tužakamo se zbog ratnih zločina, zbog proteranog naroda, zbog nepoštovanja odluka o povratku izbeglica, zbog otete imovine, zbog nejasne granice na Dunavu i zbog prosutih uvreda.

Dačić je izjavio da je sa Milanovićem postignut dogovor da se pokrene rad zajedničkih komisija koje treba da se bave nizom pitanja – od izbeglica do procesuiranja ratnih zločina i utvrđivanja granice. Da ne treba čekati 2014. godinu i suđenje za genocid pred MSP-om da bi se taj problem rešio već se mogu Srbi i Hrvati dogovoriti. Srbija očekuje i sigurna je da će svi koji su počinili zločine nad srpskim ili hrvatskim narodom biti procesuirani i odgovarati za zločine koji su počinjeni. Prema rečima hrvatskog premijera u zatvorima u toj zemlji nalaze se mnogi koji su počinili ratne zločine tokom „Bljeska” i „Oluje”, a da bi bio najsrećniji da se tako nešto nije dogodilo.

Milanović, čovek dobre volje je poručio da će Hrvatska biti fer u podršci Srbije na putu ka EU. „Mentori i tutori ne želimo biti, ali kolege i saradnici da. Hrvatska će bez zadnje misli dati sve od sebe”, obećao je Milanović. To je istina, jer Zagreb od odnosa sa Beogradom ima više koristi. Hrvatske firme i hrvatski izvoz su veći od srpskog učešća na hrvatskom tržištu. Trenutno u Srbiji posluje više od 200 hrvatskih firmi, a u Hrvatskoj samo dve srpske. Zajednička spoljnotrgovinska razmena koja sada iznosi 700 miliona evra, što je ispod kapaciteta dve države. Hrvat Ivica Todorić je posle hapšenja Miroslava Miškovića, postao jedan od vodećih biznismena u Srbiji.

Bez Hrvata izgleda da nema Srbije. Čini se da zapravo hrvatska privreda može da vodi srpsku, kao što će Zagreb da uvede Beograd u EU.  Ili kao što će umesto srpskih pevača na Dan zaljubljenih sredinom februara u Beogradu svoj gala ljubavnički koncert imati Josipa Lisac, a ne Svetlana Ražnatović Ceca.

Na delu je očigledno hrvatizacija Srbije, koja se ovde prihvata kao politika pomirenja, jer je Srbima dosadilo da se sa svima svađaju i ratuju. Neki Srbi bi doduše i dalje da odnosi Srbije i Hrvatske budu jedino na nivou ''Dobar dan komšija'' i ništa više od toga. A neki Hrvati da od svega neće biti ništa, jer “Milanović uskoro pada!” Hrvatska manjinska zajednica u Srbiji, pak očekuje da će se povoljni signali što su ih poslali predsednici hrvatske i srbijanske vlade Zoran Milanović i Ivica Dačić sa sastanka u Beogradu pozitivno odraziti i na položaj Hrvata u Srbiji.

Na kraju posete hrvatskog premijera Ivica Dačić je rekao da Vlada Srbije vodi unutrašnju i spoljnu politiku i da poseta Zorana Milanovića doprinosi normalizaciji međusobnih odnosa. I napomenuo da očekuje da uskoro dođe i do susreta dvojice predsednika Tomislava Nikolića i Ive Josipovića. Predsednici Srbije i Hrvatske će se sresti možda u Zagrebu, možda u Beogradu, a možda u Vukovaru. Tamo gde EU naredi !? /Autor: Marko Lopušina/