Nakon referenduma, ništa više nije isto k'o prije. Većina nas od 60 posto smo sad' sigurni kud' idemo, a mnogi nestrpljivi bi rado zaspali i probudili se za godinu i po', kad nam prostru crveni tapit.Piše: Mario Klečak za Glas GradaKoja radost. Koji izljevi emocija! Dan poslije, na ulicama i trgovima Lijepe naše, narod se grli i ljubi. Ni euro skeptici nisu nezadovoljni. Izgubili jesu, ali s osvojenim drugim mjestom, čine značajnu opoziciju pobjednicima.
A lideri vlasti, nisu mogli a da im ne zahvale, što su ipak iskoristili svoje demokratsko pravo i glasovali - protiv. A čudo im je, da više od 50 posto Hrvata s pravom glasa, nisu izašli na birališta. Ili su siti nedavno uvezene demokracije, ili još nisu pročitali upute za upotrebu. Mora bit', da se još uvijek prevodi. Do tad' će se demokracijom koristit' - spontano.Nakon referenduma, ništa više nije isto k'o prije. Većina nas od 60 posto smo sad' sigurni kud' idemo, a mnogi nestrpljivi bi rado zaspali i probudili se za godinu i po', kad nam prostru crveni tapit. Osim, ako bi ih bio strah, da nas onih 40 posto ne vrate na Balkan. Ma svima je dosta Balkana. Dobro... možda ne baš svima, jer moj nekadašnji školski drug Baldo govori, kako on hoće i dalje živjet' na Balkanu, jer će uskoro i ovo bit' inozemstvo.
A za povijest kaže, kako ona nije samo politički i ideološki vremeplov, nego je i memorijska kartica svake mladosti. A on je bio mlad!
I zato, kaže on meni, nije lako zaboravit' sentimente mladih dana. Ti se dani pamte rado i da se nađeš u Ognjenoj zemlji ili na Antarktiku.
Ono jes', bilo je povijesno - ekonomskih stranputica. Pa smo bili nesvrstani. Najpoznatiji na dva kontinenta; cijeloj Africi i Aziji. I jes', svega nam je falilo: kafe, cukara, deterdženta, žarulja, čokolade (tužno doba šećernih tabli), cigara u refuzi, papira za škiju i guzicpapira, mlijeka, rizi, špigeta za crevlje. Ali, kad' si mlad, i čekanje pred butigom ti izgleda nekako poetično. Mjesto se zauzimalo u osvit zore. Prvih par sati, red se tiho pretvar'o u dugu šnjuru ležerne besposlice. Tad' nismo ni slutili, da je to bilo praskozorje budućih - šoping centara!
A onda, čim bi poznati zvuk poslovođine Škode favorite de lux, nagovijestio otvaranje butige, počinj'o bi žamor. Uglavnom od straha da će nestati robe i neko izvisiti. Ili da roba nije uopće ni došla. Jer vlak nije stig'o u Gruž, radi nestašice vodene pare. U redovima su ponovo spominjani agresori, strani i domaći, radi kojih i nakon trideset i toliko godina od kraja rata (drugoga) vlada nestašica. A bilo je tu i iznošenja porodične šporke robe.
Nekad bi među čekačima planula i svađa, a nekad, borami, i ljubav. Korisno je bilo poraniti u redove za 'plavi radion', mlijeko, margarin, jogurt i kafu, cukar. Mada je Jozo s Hladnice jedamput rek'o, da je čekajući cukar, dobio šećernu bolest, pa sad, kad cukara ima koliko 'oćeš, on je na inzulinu. Onda mi je Baldo iz osmoljetke ispripovjedo, da su mu pasanu setemanu sina zvali u školu radi unuka Orsata. Za domaći je treb'o napisat' sastav o Europi i našim očekivanjima i željama. A mali je napis'o i više nego je treb'o.
Baš volim Europu. Svi u našoj kući vole Europu. Kako i ne bi, kad' na svim TV programima, po cijeli Božji dan govore, da je velika i bogata. Mama, tata, none, nono i ja im ful vjerujemo. Svi kažu, da je samo pitanje dana, kad' će nam svanut'.
-Tetka Smilja, što sama živi poviše nas, i što već 10 godina afitava kamaru jednom te istom starom Holandezu, naročito voli Europu. Kaže zato, što su tamo svi jednaki i što su ljudi svih raca i religija u njoj našli svoje mjesto za život. Samo im mi još falimo, pa da dožive potpunu sreću. A i oni nama fale. Pa bi i mi mogli primit' Europu, k'o što tetka Smilja prima svoga Holandeza.- A moj tata kaže da voli Europu zato što ti tamo nije potrebna veza da dobiješ pos'o k'o u nas. Svi imaju iste šanse da se zaposle u "OPELU" ili "Mercedesu", a naročito lako, na nekakvoj baušteli. I svak' dobiva veliku plaću, na prvoga, tamo u Europi.
- Mama kaže da voli Europu zato što u njoj može svašta kupit'. I to preko interneta. Pa kad' nas prime, ne bi morala više ni da nam kuha. Tamo je već sve skuhano, i samo treba podgrijat'.- None kaže da voli Europu zato što se tamo vrijedno radi od jutra do sutra.
Pa penzioneri ne moraju hranit' familiju, nego oni njih. A kad' tako bude i u nas, mogla bi ona, neometana od nas, gledat' TV sapunice, jer bi nas viđala samo prije spavanja.
- I nono Baldo kaže da voli Europu zato što se tamo puno radi, ali i vodi računa o starima. Ako tatu i mamu, sin ili 'ćer mlate, ili ih izbace iz kuće, možeš okrenut' jedan broj telefona. Onda dođu neki ljudi i odvedu te u neku kuću punu inkrepite čeljadi, ili kako oni kažu - seniora. Tu o njima brinu tete, koje puno vole starije dunde.
- Ja volim Evropu zato što se tamo puno vodi računa i o djeci. Ako te tata ili mama tuku onda možeš okrenut' jedan broj telefona. Onda dođu neki ljudi i odvedu te u neku kuću punu djece. Tu o njima brinu neki dundi, koje puno vole male dječake i brinu se o njima.Volim Evropu i zato što u njoj muški mogu ženit' među sobom. Ja baš nimalo ne volim djevojčice, jer su brbljave i bezobrazne. I ne znaju igrat' lopte. Baš sam nešto mislio, kako bi bilo dobro da oženim svoga najboljega prijatelja kad porastem. Mislim da bi nam baš bilo super, jer bismo mogli zajedno gledat' utakmice na TV-u i naručit' hamburger kada dođemo doma s posla. A ni moj najbolji prijatelj baš ne voli curice. Doduše, upisali su ga na balet, pa se često druži s djevojčicama i nosi hulahopke i papučice za ples, ali to tako mora, a on kaže, da se radije igra sa mnom nego s njima. Baš ću ga pitat'.
Rek'o sam Baldu da mu je unuk bistro i pismeno dijete i da dobro pamti sve što je čuo od ukućana, ali da ja bome ne znam, zašto su mu oca zvali u školu.