KOLUMNA SLAVICE GAVRANIĆ: Fotografija kao stvarno i nestvarno

Zašto  vaš  poznanik  s  Facebooka  izgleda  malo  drugačije  od  postavljenih  slika  na  društvenim  mrežama?
Autentičnost  fotografija  pojavom  digitalne  i  ostale  manipulacije  je  došla  pod  veliki  upitnik.

Od  samih  početaka,  iz  raznih  razloga,  fotografije  su  retuširane, da  bi  se  ostavio  ciljani  dojam  na  promatrača  a  razlozi  su  razni.

Danas  je  posve  jasno  da  su  slike  koje  odaju  dojam  „stvarnih“ , mogle  da  nastanu  kompjuterskim  povezivanjem  mnogih  elemenata, montiranjem  sadržaja  iz  raznih  izvora, dodavanjem  ili  oduzimanjem, poželjnih  ili  nepoželjnih  detalja.

Dodavanjem  ili  uklanjanjem  figura  ili  rekvizita  u  kadru,  dobijaju  se  bizarni  spojevi, koji  iskrivljuju Stvarnost,  tako  da  dokumentarna  fotografija  postaje  predmet  ozbiljne  sumnje.

Ozbiljni  natječaji, kao  sto  je  World  Press  Photo  imaju  posebne  programe  koji  preispituju,  je li  na  pristiglim  fotografijama  bilo  nedozvoljene  manipulacije.

Prošlogodišnji  natječaj u  kojoj  je  pobijedila  fotografija, odnosno  scena  ratnih  zbivanaja  u  Gazi, bila  je  povod  velike  diskusije  u  relevantnim  medijima,  je li jedan  mali  detalj  narušio  pravila  dokumentarnosti.

Ako  fotografija  nije  fotografija  Nečeg  što  već  postoji  na  Svijetu, kako  je  onda  možemo  smatrati  preciznom  definicijom  Stvarnosti.Zbog  poželjne  autentičnosti,  fotografija  mora  omogućiti  i  imati  pretenziju  na  poseban  odnos  prema  Stvarnosti.

Sam  pojam  fotografije  u  začetku  formiranja  i  odabira  kadra, podrazumijeva  određenu  manipulaciju, jer  isjecamo  dio  Stvarnosti, koji  želimo  pokazati.

Činjenica  da  veliki  dio  novinskih  fotografija čine  kardovi  preuzeti  iz  nekog  video  zapisa  ili  digitalnog  zapisa, govori  o  transformaciji  fotografije, te posebnog  odnosa  prema  vizualnoj  kulturi.

Što  se  tiče  fotografija  na  drustvenim  mrežama, njihovim  „peglanjem“  i  fotošopiranjem, manimuliramo  sobom i  drugima tako da ovog  puta  radost  fotografije  ima  kratki  vijek  trajanja.
                    
Slavica  Gavranić