KOLUMNA SLAVICE GAVRANIĆ: Fotografije za jedan dan!

Razni  festivali, tulumi, feste, svjetske  promocije  omogućavaju  da  fotografija  Vas, vašeg  psa  ili  vaše  nove  odjevne  kombinacije  doživi  „slavu“, malo  dužu  od  pet  minuta. Na  desetine  slika, skockanih  ljudi za "izuzetne" prilike, koji  poziraju  cijeloj  fotografskoj sviti, onako  u  gomili, kao  neko  pleme  iz  opskurnih krajeva  koje  pozira fotografu-istraživaču, koji  je  došao  slikati  tu  rijetku  družinu  u  džungli.

Mnoge  od  njih  prepoznajemo, biti  viđen, pojaviti  se  na  stranici  tiskovnih  medija  ili  televiziji, društvenoj  mreži...hrani  naš  Ego, još  ako  smo  „ispali“  dobro, i eto  malo  slave,  a  možda  i  reklame,  koju  ničim  nismo  zaslužili.

Takve  fotografije, ne  da  nemaju  nikakvu  smislenost, vrijednost, već traju  manje  od  jednog  dana, i nemamo  želju  niti  izraditi  ih, kao  važnu  uspomenu.

Dakle, možemo  čak  govoriti  o  zlouporabi  fotografije,  čija  svrha  nije  kreativnost,  dokumentarnost, već jedno  udaljavanje  od  realiteta.

Istinska  fotografija  je  realizacija  naše  promišljene  ideje,  koja  ima  za  cilj  pokazati  ili  kritički  progovoriti  o  određenoj  pojavi  u  društvu, doprinijeti  duhovnom  obogaćivanju.
Veliki  američki  dokumentarni  fotografi, (Irving  Penn, William  Klein, Alfred  Stieglitz, Diane Arbus..), slikali  su  ljude, da  bi  pokazali  njihove  emocije,  stanja, probleme…
Netko  će  se  zapitati , pa  što,  ako  se  slikaju  ljudi  u  svim  tim  situacijama ? , Problem  je  ako  ne  prepoznajete  problem ...

Slavica  Gavranić